Od svega po malo

Grmi... Nebo se približava, kao da će da poljubi zemlju.

Brojim minute kada će kraj radnog vremena, kada će da zvoni, pa da jurnem da se skvasim.

Imam novu majicu, sa zvezdom na grudima. Ako nekog baš zanima, zelena, kupio sam je u Urban shopu, na sniženju 1300, oo dinara, jako prijatni prodavači + jedna prodavačica. Znojnice 300, oo dinara, još malo pa nestalo. Imaju neku kockaste. I neke sa Čegevarom. Joj, bože kada vidim tog Čegevaru, apliciranog na nekim sranjima, upaljačima, kondomima, ili tako nekim sitnicama koje ne zauzimaju veliki prostor tezge na buvljaku.

Svakog dana gledam u avio kartu, Britiš ervejza, piše da ću 21. avgusta, sedeti do prozora, mislim da je sedište nešto 26k, ili tako nešto, i da ću sleteti na terminal 4 na Hitrou. Bilo bi super da ti iz kompanije pošalju sliku onoga s kim ćeš sedeti, zar ne? Da nekako pripremiš autfit, da vam red u avionu ne štrči previše. Rekao sam Nadi pre neki dan – valjda ću se zaljubiti u avionu. Ispašće mi kofer, ipak nemam mišiće, i priča će krenuti, znate te romantične komedije, kako to obično ide...

Ej, dobio sam novog Haruki Murakamija. Listovi se još puše od štamparskog noža. Roman se zove – Južno od granice, zapadno od sunca... Joj, kada tako neko smisli naslov, dugačak, lep, sa puno zareza... Privuče čoveka. Ichigo kaže da su dobro preveli, verujem joj. I mama joj je rekla, poslednji put kada je bila u Japanu, da dobro govori japanski, zaboravila je samo jednu reč.

Br. me zabavlja preko msn-a. On je zanimljiv i ovako lajv, ali preko msn on briljira, prosto smejem se sam sa sobom, i baš me briga. Valjda će uskoro i ta kamera za dijasporu pa će Br. videti kako se smejem i kerebečim. Neću vam sad prepičavati šta on sve piše, glupo je da izvlačim iz konteksta, nije prosto lepo ljudima izvlačiti reči iz usta.

Pre nekoliko sati zvala Ana G. Sedi na plaži, sunča sise, i kaže da hoće da napiše knjigu. Onako da bude baš interesantna. Hoće posle da sve prođe kroz moj skener. Pa, super, kažem joj ja, uvek sam želeo da budem mesar za nove nade. Mmmm, radujem se toj količini krvi.

Sinoć je preko puta moje sobe bio mrak. I na zadnjem spratu, i spratu ispod. Samo je žena sa staklenom terasom, ponovo punila tikvice. Njen muž, koji je onako mator, ali nije debeo, gleda studio B, one dosadne emisije, o istoriji, i ono Agape, gde su svi smrtno ozbiljni i samo nešto postavljaju dileme – da li će biti kraj sveta i kako čovek da prihvati sebe. Sladak je onaj profesor Jerotić, ali nekako demode.

I tako... Malo sam se umorio od kuckanja. Večeras ću više, valjda... Biće nešto zanimljivo. Obećevam...