Neki to OPET vole vruce

I tako vam je to. Ima tu nečeg.
Skačem ja tako po talasima Interneta, sa svojom daskom boje limuna, i naidjem na fotke Bogomira Doringer. Ima ih preko 400. Ma ajde molim te. I kurta i murta tamo. Ma svi živi. Mada ima dosta mrtvih, ako smem da primetim, ako vidim dobro. Sva ta prelepa imena, u svojim pozama, svi su došli da podrže projekat sa stolicom. Ma i Jonesko bi došao da je mogao, nego je imao neku tezgu na njujorškom groblju. I svi su tako zadovoljni. Kako su pozitivni. Ne znam ni što pričam o ovome. Jedan čuvar šume mi je danas poslao sms. Kaže - pusto, jedva može da očuva svoje drvo. Straota. Kažem ja njemu drž se ti svog drveta. Use i poda se.
Što se ova Sonja Savić lepo leči na TV Avali. Baš su joj lepo sredili sobu. Ima i sofu i televizor. Sve joj je lepo. I daju joj da priča šta hoće. Lepe teme izabira, sve neke tako tamne. Boje mraka.
Grip hara Beogradom. Ako neko namerava da dolazi, bolje da se opremi nekim žešćim paracetamolom. Kako mi je dosadan ovaj post, uf, baš je nekako bajat, ali moram da isilim, moram da pišem nešto, bar po malo.
Ali teško je ispuniti rupu ako nemaš čime.
Sinoć umalo da me nema. Umalo da me zgazi nešto. Da legnem na asfalt bez pitanja - kako i zašto? Ali, eto sreća da imam sreće, pa se ne podvukoh pod točkove, ko Ana Karenjina, nazdravlje svima nama.
Majmunče me gleda. Šta gledaš? Idi skači malo po kući. Izđipaj se. Valja se vikendom. Ajde, ako nema ko, onda ti.
Što su dobri doktori u doktoru Ristiću. Ma što su fini. Imam sada i deset odsto popusta, da, da... Nerviraju se malo one sestre kada izvadim povlasticu na deset odsto manje, ali dobro, uredno vraćaju kusur. Imaju onu metalnu kasicu sa ključićem, svaki put mora da otključa, pa da mi izvadi kusur. Kao nekada kada smo se igrali prodavača, ja sam tako stalno otključavao i zaključavao kasu. Čisto da se ubije vreme sa tim, jer šta drugo da radim ako se igram prodavača. Bila mi i Nejd. Popušila je dve pakle cigareta. Nije joj to dobro, boga mi. Ali lepo smo pričali. Šta kome ne valja. Šta da promeni. Gde da ne pravi greške. Tako smo po ko zna koji put shvatili po čemu se razlikuju žene, a po čemu muškarci. Muškarci oće da jebu, a žene oće čoveka svog života. I tako. Nema tu drugačije. Ne. Tako je od rebra. Tako kažu, ako nas ne lažu. Ali, iskustvo ne laže. No, da smo živi i zdravi, pa biće. Biće svega. Pusti. Mladi smo još... Sve oćemo preko noći. A ne može, ne može bogati. Ne može sve. A mi oćemo sve....
Niko nije savršen.
Niko.
Pa ni ja.
Oprostite na ovim glupostima.
I dosadi.
Evo, odoh da malo dremnem.
Jutro je vidra jedna.
Bolje se vidi.