čuvajte se satare!

Na tv ide Dobro da bolje ne može biti.

Neke stvari se ne pojavljuju slučajno.

Gazim mekane IPANEMA japanke koje mi je Bane poklonio. Osećao sam se kao ono kada roditelj kupi autić detetu jer je nekako bilo dobro kada su mu davali injekciju. Hvala ti Bane.

Danas sam dobio pečat u Speak Easyiju, pečat u onu karticu za poneti, pa ću uskoro moći da imam jedno besplatno piće. Dao mi je onaj debeli barmen, što ne zna šta će sa kosom i sa sobom. Ima jedan onaj barmen što ima rane po nogama, i što ga Lampa stalno masira, ima velike zube i mislim da voli da se dizeliše po kraju. Ide na dizel pogon.

I eto, šta, dobio sam taj mejl od dve rečenice. Dobio sam dva puta satarom po prstima. Ali, okej, mislim da je to kao neka terapija, kao neko puštanje otrova iz sebe, koji je trebao da ode. Poskidao sam njene slike iz stana, izbrisao sam svaki trag iz kompjutera, nekako sam hteo da očistim sve od toga, jer mi ne treba. Ne treba mi više. Mama porastao sam.

Sad je stigla poruka od Darka, ne slaže se sa mojim tekstom. I to je uspeh, progovorio je njegov stav, drago mi je, iako se ne slaže sa mnom. Sviđa mi se ta njegova neoštećena energija, taj polet, to što vidi lepo, što zapaže ono što mi koji živimo toliko u ovom gradu, uopšte ne vidimo, što je potpuno logično. Dobar je Darko.

A da vidimo šta nije dobro?

Ma neću bre.

Ne mogu više tako. Čemu to vodi? Čamotinji. Čamcu sa rupama u koje ulazi voda.

Kako otići?

Kako dobiti novi list?

Čist papir?

Novu hemijsku.