Sve mora da se plati

"Mislim na tebe sad,
tišina steže me,
crtam po staklu,
tvoje ime.

Korak po korak
znaaaam... sve dalji smo,
slutim blizu je kraj,
i boli me to,
jer si DAAAAAAALEKOOOO,
daleko od mene,
i slep si za moju bol!!!"

- Leontina, kada čupa bisere sa sisa


Sedim sa G. Obojica smo sveže ošišani. Jedina razlika je što ja imam zeleni pramen pri kraju kose, pozadi. Znam mnogima se neće svideti, ali šta ću, danas sam kupio pogrešnu majicu i ofarbao sam se. G. je veseo, želi da čuje šta je propustio. Pričam mu o Lampi, naravno. O Lampi pričam već duže vreme, pošto je on opsesija i moj supstrat. Mnogi misle da Lampa nije moj supstrat. Ali, šta drugi znaju o supstratima. Jedino Bane zna. Bane sada vodi ozbiljne razgovore. Zamišljam ga kako cupka nogom, i češe glavu dok druga strana siriozno baca argumente na tiganj da cvrče. Cvrčak tu negde skakuće okolo. I igra se sa koncem koji je neko uneo sa đonom. Neki đon od čoveka je uneo. G. je lep, nisam to rekao, zaboravio sam, ima lepe debele obrve i tu tugu koja je lepa. Koja privlači. Mene te tuge privlače. Ja mislim da i Lampa ima tugu, i da me to i dalje privlači, taj stav - moraću ovde biti sestra Marija i brinuću se o pacijentu do jutra. To je taj trip.
Gonciće ponekad doživljavam kao svoju drugu porodicu. Uvek me vole kao i moji. Bule je tata, Goca je mama, a Isi i Aki su neke sestre koje sam trebao da imam. Sedeli smo danas u Pici Šeširu. Konobar je bio preljubazan, samo je letio nešto, a mislim da je u stvari bio izgubljen. Posle sam Isi vodio da se šiša kod Baneta. Svi će se šišati na kraju kod Baneta. Bane nosi minus dioptriju. I ide na folklor. I kupuje stvari iz dosade. Mislim da je njegov život u tim dlakama dosadan. Danas me je pitao - hoćeš da ti spakujemo dlake za poneti. Žao mi ga na momente. Isi je dobra, prepričava mi aferu o pivu od borovnice. Mislim da je ona dobro dete, da misli svojom glavu iako su joj idoli metalci na zidovima. Misli svojom glavom, i zrela je.
Poslao sam poruku Lampi. Lampa je odgovorila. Šturo, ali meni sasvim dovoljno.
Mislim na Japan i Irenu. Tako smo daaaaaleko, i sve su te priče daaaaleko, kao da se nalaze u nekim nedokučivim novinama.
I Marta mi je daleko, ništa ne znam o njoj, ama baš ništa. Gde li je MArija?
Pogubljen sam, ništa mi se ne radi, želim samo tako da ležim na nekom širokom krevetu i da ne ustajem danima. Samo da mi tako prinose i odnose, čiste za mnom, i da se brinu o meni.
Ne treba tebi seks, fino kaže Bane. Fino. Tebi treba pažnja.
Ko će mu ga znati.
Čobančine znaju da čitaju opelo. A voze Opela. Tako ti je to, sve ti je brate mili povezano. Sve. Ništa nema bez veze. Ništa. Sve mora da se plati.