INternet

Ljudi mešaju tebe sa delima, kaže mi M. Veza sa Njujorkom ne krči. M. zove svakog drugog dana. Da proveri kako sam. I uvek na kraju razgovora kaže – čuvaj se. To me plaši kada mi ljudi kažu. M. je na četvrtom spratu, čisto da Veronika zna. U Njujorku je toplo, rekla mi je Goca, a njoj je rekao kum koji radi u Ujedinjenim Nacijama.

Već dva dana mi se spava. Ali nikako da zaspim pre dva ujutru. Čekam, čekam tako da trepavice postanu teške, da mi telo padne. A profesorka Lesić je lepo rekla da mora da se odmara, ali mene mesto ne drži. Ne drži me za ruku. Nego me tako gura u provaliju. Kako je smešna ta reč provalija, kao neki provaljeni alija, ili nešto što se proliva, recimo kada se čovek baci u provaliju on se prolije, ili se kola proliju. Bnobo je dobio ikea kip. Na kutiji piše NAGON. Eto ti analogije, mene mesto ne drži, to ti je nagon. Ne sedeti. Ne jesti. Ne mirovati. Samo juriti. Samo jurcati. Kao kablovski internet. Kablovski internet jurca svuda gde mu zadamo. Tek sada znam šta znači surfovati. Koliko tu velikih talasa ima, ljuuuudi. Jao, malo je sramota što vam tek sada pričam o kablovskom internetu, zar ne? Ne, ne želim postati ovisnik, to nikako, nekako ne ide to uz mene, nije to moj kap ov ti, to je moja šerpa...

Ljudi mole svakog dana. Mole se u crkvi, džamiji, mole za milost, mole se za svoje dobro, mole za oproštaj, mole za pare, mole za komad hleba, mole da im se ostvare želje, mole da prestane bol, mole da se ne brinu, mole da zaborave, mole da ne budu tu gde jesu, mole da su srećniji, mole da sve bude kako su rešili da bude, mole za kredit, mole za uslugu, mole da ne budu više to što jesu... Uuu, ljudi se stalno mole, stalno izgovaraju Očeve naševe, i to koliko puta u toku dana... Molim te, plizam te, preklinjem te, samo još ovo, samo još ovog puta i neću više, neću sigurno, evo ako mi se ovo ostvari prestaću sa svim gadostima koje sam radio do sada, evo majke mi, zaklinjem se... I šta se desi kada se desi da se ostvari, šta se desi, hm? Šta? Sve se nastavi po starom, ama baš sve...

Veronika ide u Grčku. Bnobo se vratio iz Instanbula. Kaže da kod Turaka sve može za pare. Ama baš sve. Za sitne i krupne pare. Ali može, ne moraš ni da moliš, samo plati. Bnobo mi je doneo sapun, navlaku za pakovanje maramica koja je potpuni hit, i bookmark koji je potpuni hit. Sapun mi je uneo Tursku u kupatilo. Sada mi je kupatilo tursko. Amam. Sada mogu da pravim orgije pod parom, bez problema, fale samo brkovi i duvan.

Maja mi priča kako se opet zajebala. Nije ipak to to. Ali htela je dete sa ovim što ga je upoznala u Makedoniji. I pokušali su da prave. Nije lako praviti dete. Nisu uvek spermatozoidi toliko brzi koliko se misli. Ima tih nekih koji se gegaju, i nisu ludi da ulaze u jajnu ćeliju, nego polako, pa kad stignu. A onda je obično kasno, onda ona neće da ih primi, pa mora opet da se stvrdne kurac, da ispali još trkača, šetača. Kako sve ovo lepo objašnjavam, bože bože... Što me ne zovu na RTS, da pravim obrazovni program – deco nije lako praviti decu samo da znate.

Danas sam baš dosta razmišljao kako bi valjalo promeniti pakovanja tableta. Praviti neke nove oblike. Nešto interesantnije, neke super kutije, pakovanja, nešto što nije toliko ozbiljno, i ona neželjena dejstva nekako pisati drugačije. Onda da ta uputstva imaju posebene poruke za hipohondre – tipa – ako se istripujete da vam je loše od našeg leka, i dobijete simptome te i te, možete kupiti jedan naš drugi lek, koji proizvodimo samo za vas, on će vam onako otkloniti sve to što osećate, tu želju da vas primećuju, tu vašu volju da skrenete pažnju... Taj lek, on će vaš egzibicionizam kojim urnišete sve oko vas smanjiti na minimum. Videćete, već posle nekoliko dana, ljudi će opet želeti da pričaju sa vama, neće bežati od vas... Da se tako proizvode neki univerzalni lekovi, za sve... Ali, to su valjda antidepresivi, to su lekovi za sve...

Telefon opet zvoni. Bebi Dol zabavlja goste dok ja ne odlučim da podignem slušalicu. Ona peva bez prestanka, u slučaju da mi se identifikuje broj koji mi nije jasno ili eventualno iz njega ne mogu da izvučem neki koren...

Al sam ovo složio... Svaka mi čast. Hvala. Hvala na pažnji. Naklon do zemlje.