Kukuruzna polja

Volim da gledam vremensku prognozu. Naročito one oblake sa animiranom kišom koja pljušti iznad nekog grada. Ali, sutra će biti puno stepeni. Puna kapa za novembar. Uskoro će početi dnevnik i ona uvodna špica sa neviđeno zastrašujućom muzikom, kao najava vesti – kao ono buaaaaaaaaa, ne piše vam se dobro, umrećete svi, vidite šta se dešava na bliskom Istoku. Kada god na Vh1 vidim rubriku smells like the 90s – pomislim da bi bilo super da piše – smrdljive devedesete.
Pričao sam danas malo sa ichigo i slavišom. Nešto je kočio net, pa nije bio baš najbolji prenos, ali sam shvatio šta hoće da kažu. U jednom trenutku je slaviša rekao da je dete jedna ideja, a da ideje daju spermatozoidi, pa sam ja rekao da su kreativci u kurcu, onda. To mi je super, da kreativci budu smešteni u kurcu, i da se kreću kroz hodnike, odnosno spermovode. Ništa, zaboravite na ovo, ne znam šta mi je bilo da pišem ove bljuvotine, ali moram da popunim papir, kao da nešto pišem i to, da vidite da mi se nešto dešava u životu, a ne samo da upisujem svoje misli, svako to može, mora nešto konkretno, neko pečenje.
Danas sam lagao. Ali laž se isplatila, pa sam bio malo na slobodi. Pa sam šetao. I odlučio da iznenadim Veroniku, koja je zveckala danas. Džej Džeja je malo bilo strah te zgrade. Tog ulaza. Ali, Veronika je rekla – slobodno, opusti se, kao i obično... Veronika, dobro po malo i Tijana, me opuštaju straha. Veronika radi tamo gde i Tijana, na petom spratu. Lift je uzak, ne daj Bože da nekom ko se vozi sa tobom, smrdi iz usta ili iz tela. Dobro, ništa se ne čudite, pa leševi hodaju gradom. Ej, kanc je skroz prozračan, taj fini čovek sa nekom tankom burmom sedi pored prozora, gde je i Veronika. Neka balzam žena sedi i igra se na kompu. Video sam da voli da slaže pasijans ili neka slična glupost. Neki debeli je preko puta, koji tako pita koji je dizajnerski časopis in. Onda je došao i moj fun, potpuni sajber punk, joj ovo bi se svidelo luni lu... U crnom je, i oduševljen je mojim pisanjem. Ja sam se rastopio, nikada ne znam šta da kažem u tim trenucima, gledam tako, pokušavam očima da pokažem da to i nije najbolje što znam, ali ne želim baš da budem dosadno skroman, znam da sam genijalan, mislim ne znam baš ko me sve čita, ali se trudim da uveselim nekoga... Super mi je što me ti zanimljiviji ljudi kače. Naročito Verovnika i Tijana. To mi je posebno drago. Onda je Veronika odlučila da ipak odemo na piće. Prvo smo bili u banci gde smo ostavili poruke u knjizi utisaka. Bili smo dobri. Onda je nastala agonija traženja jebenog kafea. Ej, u Beogradu se nema gde popiti kafa i to mi ide na kurac. Onda sam ja nešto pozdravljao silne ljude, kao ej ćao, ono neobavezno, ne znam ni odakle znam sve te ljude, svi su mi onako ko poliveni govnima...
Tamara i ja razmenjujemo silan broj smsova. Ali sve je to neki sočan tekst. Sviđa mi se što ima toliko informacija. Svaki put nešto novo saznam, nisu to bog zna koliko kreativni smsovi, ali ima nešto u tome. Ona voli da piše smsove, volim ljude koji vole smsove. Ja volim smsove, ali ne simsonove, da smo načisto.
Hm. Što bi bilo lepo da ne idem ni sutra na posao.
Opet će masturbirati. Najbolje bi bilo da više svrše. Izgleda da gledaju pogrešne slike. Voleo bih da se mojoj firmi konačno nabavi odgovarajući pornić.
Idem sad.
Na rođendan.
Da se smorim.