juce i danas

Da li je cilj života dovesti sve do nivoa besmislenog. Kakva rečenica za početak. Znam, svi će reći da serem, ali ozbiljno vam kažem. Kada god se povede neka polemika o smislu, svi odma kažu, pa fora je u tome da ne tražiš smisao. Pa, fora je u tome, jer niko ga nikada nije ni našao, pa se brani time da ne treba tražiti smisao, jel tako? Uh, zapetljano je sve ovo, ne znam da li danas imam dovoljno snage da razmišljam o tim stvarima. Danas sam poprilično glup. Mada, više mi se ništa ne radi, odbijam da razmišljam već duže vreme. Već duže sam skroz prazan, a u stvari negde opasno besan na sve, samo bih siktao i ne bih nikome dovao za pravo bilo šta. Elem, čekaj, šta se to dešava u mom životu specijalno što bi i vas koji ovo čitate moglo specijalno da zanima. Ponekad mislim da ne znam kome šta pričam. Kao da lažem, ali ne želim da se ponavljam. To bi bilo krajnje glupo. I ovako sam dosadan, još da se ponavljam, kakav užas u najavi.

Razmišljam kako bi bilo divno napustiti posao. Otići samo tek tako. U stvari, ne otići jedan dan na posao, i to je to. Ne javiti se nikome, biti totalno bezobrazan i zaboraviti na sve obaveze, isključiti se iz života totalno, ne raditi ništa, zapustiti se, ne izlaziti, baš da vidim šta bi se desilo sa mnom. Okej, znam da je ovo što pričam krajnje destruktivno i nije baš pametno, ali toliko mi je svega preko glave. Kao da više nemam volje da živim. Ponovo ulazim u one tripove kada ne želim da živim. Kada ne želim da postojim. Kada mi je sve svejedno. Kada samo govorim – dobro, može. Joj, koliko je opasno govoriti – dobro, može. Dok god budem kontrirao ljudima mislim da će sve tada biti u redu. Kada si bezobrazan, bar znaš da ne ideš u pogrešnom pravcu. Ono smeškanje i budi dobar sa svima te samo vodi pravo u carstvo depresije. Kako li izgleda carstvo depresije? Pitam se pitam.

Sinoć sedim sa Oljom. Slobo je došao nenadano. Slobo izgleda kao Ričard Gir. Što je stariji sve bolje izgleda. Ima super građu, savršeno se oblači i miriše. Ne zapušta se. Što volim kada ljudi ostanu nalickani i u šesdesetim. Prosto mi je drago kada vidim te retke primereke ljudi koje ne boli kurac za svoj izgled. Da li se tako kaže to? Mislim divim se ljudima koji i u tim godinama brinu o sebi. Ali, ne zato što je to moda, nego eto, onako jer im to stoji. Ne stoji im da budu štrokavi i da imaju ispucale ruke.

Kada će više doći neko u moj krevet? Kada će mi neko reći – ej, bre ti si tako seksi, ti si tako super, ja želim sa tobom da provedem noć, neću odma otići posle svršavanja, biću tu, bićemo zajedno na jastucima, sanjaćemo zajedno, bar na jednu noć, biće sve u redu, delićemo nešto 24 sata. Bar 24 sata, jel ima nekog? Ej, bre, ma da, kurac ima takvih, ja tražim nešto drugo. A zašto toga nema? Zašto svi drugačije razmišljaju od mene? Zašto su svi oni koji me vole, samo moji prijatelji? Zašto me vole samo prijatelji i roditelji? Ima li još nekih koji bi me voleli? Jebote, dokle, dokle, dokle???????????

Ovo sve je bilo za juče- a sada malo za danas. Legao sam u 4. I grozno mi se spava. Užasno mi se spava. I mislim da će glava da mi padne samo u jednom trenutku. Ne znam. Kapci su mi mnogo teški. Bio sam kod Stelle na rođendanu, tamo je bilo raznih ljudi. Mnogo sam se smejao. Bule i Goca su pričali o festivalu u Nišu. Bilo je mnogo smešna priča o gradonačelniku. Nešto me stomak zeza. Ne znam šta mu je. Nikada mi nije bilo tako. Mora da sam neposlušan, pa jedem svašta. Kada sam se vratio od Stelle, na chat-u sam upoznao labradora. Hm. Pa ne znam, dijalog ume da bude zavodljiva forma. Ne znam. Ja sam sklon tom instant oduševljavanju. Odkud znam. Nije loše. Postoji neki okvir za upoznavanje čini mi se. Nije to baš najsjajnije, ali bane mi je rekao nađi nešto onako, znaš. Da ne moraš baš da žmuriš, ali da može nešto da se radi. U pravu je. Treba mi neko takav. Vidite i sami koliko sam isfrustriran. Navijajte da se to desi, pa da vam pišem lepe stvari. Danas idem na Košutnjak. Ne znam ni gde, moram da odnesem nešto za mamu. Pa onda na predstavu ako uopšte budem u stanju, s obzirom da mi se ovoliko spava. Eto. Toliko za danas. Joj, posaoooooooooooo. Kakav užas. Ja ću to stalno govoriti.