The end of London

Dosao je kraj. Brzo, kao i svi krajevi koji se ne zele. Ne zelim da idem. To valjda znaci da mi se dopalo. Marta pakuje stvari celi dan. U stanu je haos. Volim kada gledam tudje sitnice i kada mogu da smisljam price o tim stvarima koje vidim. Svi ti brushalteri, koliko ih je ruku pipnulo, sve te japnke koje imaju brazilsku zastavu na sebi, sav taj nakit koji je toliko zveckao dok je marta igrala u nekom klubu, svi ti papiri na kojima je nesto napisano, neki brojevi ljudi koji negde tamo na drugom kraju Londona rade nesto, primaju mejlove, i tako sve u nedogled.
Danas sam bio u Tate modern-u. Pored reke je lepo, Temza je mutna i nekako kao da je progutala toliko toga. Mnogo lepih ljudi seta over there. Inace, kao da sam vec poceo da hvatam te izraze, taj neki jezik koji oni tako dobro pricaju. Svidja mi se taj engleski koji je malo bizaran, izvitoperen jer ti ljudi sto ga govore su ne znam koje koleno ovde u londonu.
Malo sam plakao. U jednom fetis klubu, koji se zove Eat, Drink and Kink i konbar je bio uzasno ljubazan. Sve je bilo na mestu nekako. Sve je bilo kao u filmu. Mislim da ljudi koji ovde nemaju inspiraciju za bilo sta, prosto lazu.
Hm, zao mi je. Osecam nesto u srcu. Ovi ljudi ostaju u svojim pricama, ostaju sa svojim emocijama, zatvoreni su kao resajkl binovi, a ja odlazim u Beograd. Beograd, hm... Kakav je to grad... Da li ja poznajem taj grad dovoljno dobro. Da li se u njemu osecam dobro. Ne znam. Vise nista ne znam. Mislim da treba videti toliko toga da bi se moglo suditi o bilo cemu.
Serlot strit, mislim da je to moja ambicija. Uci u jednu od tih staklenih zgrada, i ziveti neki drugi zivot. Ovde sam se osecao kao covek. Necu to zaboraviti. Hvala svima koji su prosli pored mene. Hvala svima koji su me usluzili. Hvala svima koji su me pogledali. Hvala svima koji su me okrznuli. Hvala svima koji su mi pomogli. Hvala Marti jer je imala srca da me pusti u svoje srce. Hvala Mariji jer je bila tu. Hvala Loren jer je bila otvorena. Hvala Metu jer mi je pozeleo sve najlepse. Hvala The end-u jer sam ostao ziv. Hvala Faveli jer me je povezao sa jednim ocima. Hvala Lori jer sam shvatio da parcadi ima na sve strane. Hvala Sohou jer sam shvatio da je sve to isto. Hvala The Folt-u jer mi se neko nasmesio. Hvala, hvala, hvala ciki sa Hitroua jer je udario pecat da udjem....
Dosta je.