Prohujalo s vetrom...

Vetar. Uvek donosi nešto. Podiže kese u filmovima. Kose u spotovima. Ali, vetar donosi prošlost. Gura dan iz sadašnjosti i donosi mirise koji si mi poznati. Kao da mogu da osetim kako je prvi put mirisalo kada sam došao u Beograd. Sećam se, tog avgusta, spakovali su me, i došao sam vozom. Tada je Denis još bio živ. I imao je Joru, jedinu pudlicu koja mi je bila simpatična. Inače, da se zna mrzim pudlice. Ti odvratni psi sa kikicama, mačke u koži psa. Pervezna vrsta, svakako. Sinoć sam išao pored Hrama i tako sam osetio taj miris, miris kada sam mislio da će sve drugačije biti, da će se desiti onako kako sam maštao. Ništa se nije tako desilo. Ali, sreo sam toliko ljudi. Toliko pogleda. Toliko rukovanja. Toliko dodira. Toliko udara. Toliko krvarenja. Toliko pogrešnih postupaka.

Marta mi je napisala da je danas godišnjica našeg prijateljstva. Ne znam šta da joj poklonim jer je daleko. Pokloniću joj telepatiju. Mislim na nju, mislim na njeno divno čelo, njenu kosu, njenu harizmu kojom korača, onako malo čudno hoda kada je u štiklama, malo nabada, ali je to neviđeno seksi, jer njeni kukovi zavode i ono što se zavesti ne može. Marta je filmska diva. One što se pojave u drugom planu, ali seksipil je toliko jak, da je glavnoj junakinji džaba što je u prvom planu. To su oni ljudi iz senke koji su jači nego da su u prvom redu. Uočljiviji su, od onih koji se trte da ih svi vide.

Dan je baš šugav, jedan od onih kada se treba pokriti preko glave i ne misliti ni o čemu, ni o planovima, ni o glupostima... Samo ležati, ležati, ležati, i to raditi celi dan bez prestanka.

Glas Džordža pucketa kao u nekim starim filmovima kada puste ploče, pa cupkaju štiklicama po stanu. Gramofon kliže iglu po ploči, a ljudi cupkaju... Roxannnnnnnnnne...

Nekako sam prazan, kao da nemam šta da kažem. Nahranili smo mačku. Zvao je Mr Smor. I izvinjavao se. Ne znam koji mu je kurac. Ja nisam šrink, stalno greši broj.

I tako... Kad će taj London, da se sudaram sa ljudima koji žure i ne misle ko je tog dana sve stigao u London, baš tog dana, ko sedi pored njih u metrou...