Party sa malim P

„Svi ste vi promašaji. Ja sam Majka Zemlja, a svi ste vi promašaji.“

Marta, Ko se boji Virdžonije Vulf



Bože da li je juče moglo biti dosadnije, da li je moglo biti gore, odvratnije, ponižavajuće, grozobno, turobno, odurno, monotono, potresno, groteksno, volšebno, suludo. Da li postoji još neki sinonim koji bi mi pojasnio, i približio sinoćni žur, koji smo baj d vej preživeli. Mislio sam da se nećemo izvući. Ipak smo otišli, onako splasnuti, kao da smo bili pod golden shower-om, kao da su nas svi ponaosob maltretirali. Žur je bio kraj dana, kulminacija subote koja je kao trebala da bude suuuuper dan. Da nas opusti od frustrirajuće nedelje, da svi nađemo nekoga koga ćemo odvući u krevet i probuditi se u vreloj nedelji u moru znoja, i zadovoljstva. Međutim, sve nade su potonule odma. Uvek me je interesovala, gde svi ti smor ljudi žive, kako se nisu ubili do sada, kako im neko već nije rekao gde je Brankov most, odakle se skače u sigurnu smrt, da se ne promaši, slučajno. Ta kvazi urbana moda devojaka koje ne žele da budu lepe, jer misle da će neko da pomisli da nisu pametne. Užas. Pa super je stvar ako neko misli da si glup, jer si lep, pa se iznenadi tvojim i kuoom.

Ichigo i E. su bile super. Možemo ih zvati Otvorena leđa i Zebra. Ichigo se prethodnih dana baš potrudila da napuni svoj orman, što na popus (ili SALE), što ovako. E. je imala prekrasan šorts u zebra šarama, sport lock majicu, i štikliiiiiiice koje su non stop upadale u rupice. Ej, bila je i N. sa novom roze fiksnom protezom i AIDS tunikom (okej neću više, motiv je Afrika, a ne paprika). Doduše bila je smorena, ali šta se tu može, nije ona uvek takva. Smorili smo je jer smo bili pravi poslovni klan, pričali smo samo o firmici. Naša mila firmica, ljudi iz firmice. Hi hi hi. Boki koji poznaje svu grčku razuđenu obalu, svaku špilju i špicu. Goš. je imao suppper košuljicu sa kružićima. Svidelo mi se, svidelo mi se. Ej, S. Trojan je imala dečka, lep, pristojan, normalan, bože zar je moguće da si je pogledao? Ej, M. slatka mala sa ogrlicama, sa pitomim očima. Baš je ona nekako super...

Mislim da mi je ovaj opis poprilično smor i da moram sada nešto da uradim, neki prelaz, ne ide mi sa opisom žurke.

Stigla mi je sms poruke sinoć u dva i šest minuta – Nosim minđuše i svi mi zavide. Marta ih nosi. A juče sam pričao o tim minđušama. Stvari su jako povezane.

Kada sam stigao, u stanovima preko puta mene bila su upaljena svetla. U stanu na vrhu, ljudi su se spremali za grad. Svi su stavljali gel na kose. I zalizivali se. Čak i onaj jedan poznati glumac koji mi ide na kurac, ime mu počinje na G. On je najviše vrištao u klozetu i pitao je: Jel mogu ovako? To ljudi uvek pitaju reda radi, jer znaju da će odgovor biti – Ma možeš bre. Došlo mi je da dreknem – E, ne možeš, manje gela, manje gela...

Tako sam i zaspao. Na tv ništa nije bilo. Hteo sam da idem na chat ali je sajt bio rekostrakšn.
Evo sad sam budan. I ne spremam mi se doručak, a moram.