Abnormalno fantasticno

Pitam se kako se postaje Luna Lu? Kako se postaje Jovan Cirilov? Kako sve to? Jel to samo neko odluci ili kako? Koliko kanti govana mora da se popije? Ne znam.

Sedim u Speak Easyju sa Petrom. Petar ima crvenu kosulju. Lepo ispeglanu. Nosi papuce, ima nokte na nogama, one plohe, skakaonice. Pricha mi o scenarijima. Zagrejan je. Nekako ima tu energiju. Zainteresuje coveka. Ti ljudi sto mogu da zainteresuju. Lampa non stop obasipa case tecnom cokoladom. I oduva siske. Pa onda malo metlom pocisti ispred sudopere.

Jutros sam stigao vozom. Debeli covek je hrkao. Stari covek se pored bunio sto voz kasni. Njegova cerka se bunila sto Romi koji nisu navikli na higijenu ciste voz. Njena deca se bunila sto u vozu nema pice. Domacin u spavacim kolima kopao nos i listao koga i kad sve mora da probudi.

Sunce u Beogradu, ali kao da nisam ni tamo ni ovamo. I u Crnoj Gori sam imao utisak kao da to nisam ja.

Radujem se da cu otici u tu Ljubljanu, valjda ce biti lepo, Ana, njeni prijatelji, promocija, sve to... Covek valjda ne sme da se nada. Ne sme da da sebi oduska, jer onda krene sve nizbrdo. I Sizif se nadao, ali eto nista se nije desilo.

Darko treba da dodje. Pa neka dodje. Da oseti malo sibu asfalta. Da ga ulica nauci zivotu.

Neda ispravila kosu i ne da da joj se kosa dira.

Tijana mi pisala poruku. Napisala da u roze torbi ima kamen u obliku srca.

B. sladak kao i uvek. Bolela ga glava, ali nije mi odma trazio aspirin. Kupio sam mu bojice. Crtkao tako po meniju. Uveseljavao zakon. I tako.

Dosada. Zvao sam tako danas Sandru, Gocu, Nadu, Miru, sve sam tako iz dosade zvao... Ma nisam iz dosade, hteo sam da vidim sta rade, a nista ne radi niko, svi su u nekakvim minusima. I tako...

Minus i minus daju providnu karticu valjda.

Necu vise pricati o bezobraznim stvarima.

Valjda ce mi neda napraviti porno piktograme.
Sto ovo sve zvuci dosadno.

Osim, smrti Lune Lu. To bi bilo lepo. Luna Lu u golumbariju.