Ulje za krompirice

Sat me probudio.
Sat iz mobilnog.
Zena preko puta je vec bila ustala, pila je kafu, sa nogama na stolu. Nekako zelim da joj mahnem svako jutro, posto se tada i gledamo. Ja otvorim orman i razmisljam sta da obucem.
Vruce je, i znojim se nocu.
Popio sam omeprol zbog kiseline u zeludcu. Cujem komsiju kako hoda po parketu. Kapa voda u vodokotlicu. Asfalt je vreo. Patike su vrele. Hodam ka stanici. Ulazim u autobus, gledam momka sa mp3 plejerom koji ima do te mere sarenu majicu da mi je muka. Silazim na stanici posle Cecine kuce. Tu je komplex Dragisa MIsovic. Pitam nekog gde je psiihijatrija. Ona zelena zgrada, tamo stepenicama dole, polu levo. Silazim stepenicama. NE vidim zelenu zgradu. Dvoje ljudi nose igle. Bili su dobri pa su mi rekli gde je zelena zgrada. Dolazim do cudno zelene zgrade. Oguljene fasade. Kao neka zadruga ili mesna zajednica. Ljudi ispred puse i cekaju. Unutra smrdi. Smrdi na ustajalost. Smrdi na nerad. Smrdi na smor. Smrdi na sve samo ne na dobro. Dve medicenske sestre histericno upisuju pacijente. Ne mogu vise da izdrze taj pristisak hemijskih olovki. Dosta im je vise takvog zivota. Dokle bre tako. I one bi na more. Jedna se smeje - Crnogorac? A? Gde su vama ovde maticni brojevi? Pogledaj kako oni to pisu, na sve strane? E, Crnogorci su uvek voleli da ono sto je malo predstave kao veliko? Jel tako? Pita me Jel tako? Ja kazem Tako je, tako je, samo da je skinem sa kurca. Svakako cu morati da platim pregled, koga briga koji je tu broj sta. Daju mi neke papire i kazu da moram da idem u drugu, crvenu zgradu, da je tamo doktor, ali da ne smem da ulazim na prva vrata, na prva vrata nikako, samo na sledeca, da je tu doktor koji ce da me primi. Spustam se do crvene zgrade nekim puticem. Dolazim tamo. Neka zena place, nije joj dobro. Sestra joj pojasnjava da ce sve biti u redu. Dugacak hodnik isped mene. Na kraju hodnika - tapacirana vrata i debela medicinska sestra. U hodniku delikventi. Na terapiiji. Bauljaju po zivotu...
A sta ja radim tu? Ventilator. Pescani sat. Naocare doktora. Hemijska olovka. Skalp. Papiri. Septolete. Sve je ucmalo. Tihi glas doktora. Ispod svake pristojne frekvencije.
Onda agencija. Kao da radim u turistickoj agenciji. Vec nekoliko nedelja se samo prica o turistickim aranzmanima, kako otici, kako rezervisati, a zasto ne ovde, a jel imaju dorucak, ili imaju samo rucak, a sta ima za veceru, a da li je u bazenu hlorisana voda, a koliko ima do mora, jel na plazi imaju lezaljke, a da li u kuhinji koriste maslinovo ulje ili da nose od kuce... O boze...
I tako.
Bole me prsti.
Uzasno mi je dosadno.
Uzasno sam nervozan.
I ovo pisanje sada je izdrkavanje po svima vama.
Nemojte ovo da citate.
Ovo je ono ulje od nekoliko dana, pa ja opet przim krompirice u njemu.
Bez blama.
Eto to vam je ovo.
Ulje za krompirice.

ps Kate Bush ima lep glas, i klempave usi

čuvajte se satare!

Na tv ide Dobro da bolje ne može biti.

Neke stvari se ne pojavljuju slučajno.

Gazim mekane IPANEMA japanke koje mi je Bane poklonio. Osećao sam se kao ono kada roditelj kupi autić detetu jer je nekako bilo dobro kada su mu davali injekciju. Hvala ti Bane.

Danas sam dobio pečat u Speak Easyiju, pečat u onu karticu za poneti, pa ću uskoro moći da imam jedno besplatno piće. Dao mi je onaj debeli barmen, što ne zna šta će sa kosom i sa sobom. Ima jedan onaj barmen što ima rane po nogama, i što ga Lampa stalno masira, ima velike zube i mislim da voli da se dizeliše po kraju. Ide na dizel pogon.

I eto, šta, dobio sam taj mejl od dve rečenice. Dobio sam dva puta satarom po prstima. Ali, okej, mislim da je to kao neka terapija, kao neko puštanje otrova iz sebe, koji je trebao da ode. Poskidao sam njene slike iz stana, izbrisao sam svaki trag iz kompjutera, nekako sam hteo da očistim sve od toga, jer mi ne treba. Ne treba mi više. Mama porastao sam.

Sad je stigla poruka od Darka, ne slaže se sa mojim tekstom. I to je uspeh, progovorio je njegov stav, drago mi je, iako se ne slaže sa mnom. Sviđa mi se ta njegova neoštećena energija, taj polet, to što vidi lepo, što zapaže ono što mi koji živimo toliko u ovom gradu, uopšte ne vidimo, što je potpuno logično. Dobar je Darko.

A da vidimo šta nije dobro?

Ma neću bre.

Ne mogu više tako. Čemu to vodi? Čamotinji. Čamcu sa rupama u koje ulazi voda.

Kako otići?

Kako dobiti novi list?

Čist papir?

Novu hemijsku.