Ne računajte na mene...

Neću da budem brojka.
Ili statistički podatak.
Ljudi vole masu. Većinu. Grupu. Lobi. Partiju. Organizovani razred.
Dobro, tako je lakše.
Izgibiti sebe.
Lako se izgubiti u masi.
Samo te pojede, i to je to.
Neko se ne plaši da bude pojeden.
A neko se plaši, pa beži.
Šta li od to dvoje valja?
Kokoš ili jaje?
Pare ili život?
Kako se prilagoditi da masa misli da si pojeden, a da ostaneš ceo.
Neprogutan.
Sigurno Raša Popov ima rešenje.
On je sveznalica.
Jel ima neko njegov broj?
Ili da pozovem one nešto 987 razna pitanja, pa da pitam.
Nego tamo je stalno zauzeto.
Znam ja svi bi da pitaju isto.
A odgovori smo mi sami.
Jel ovo pametno?
Ili glupo?
Pa, zar ne beše ono tanka je linija između dve krajnosti, zar ne?

Plasim se ovna, plasim se govna, a kad onda da zivim?

Petak.
Dan za metak.
Metka nema u cevi odavno.
Prete samo konobaricama.

Bar da mi prete.
Bar da osetim cev na mom telu.
Nego nema ni cevi, ni metka.

Ali, neka. Bice, svega ce biti.
Jos nije zvonilo, ali sad ce.
Uskoro.
Za pola sata.
Ili malo vishe.
Vazno je da ovo i dalje postoji.
Mi i vi.
Ja i Oni.
Licne zamenice.